I tako prijatelji jednoga dana krenuše na put. Bila je zima, sneg je padao, a noć se odavno spustila. Vreme zaista nije bilo povoljno za putovanja, ali muka ne bira put. Nažalost nije dugo prošlo, a oni su zalutali u tom mraku zavejani i okruženi silnim četinarima po obodima planine, a pogled im nije dobacivao dalje od 10m. Lutali su i lutali dok nisu naišli na opasnu pretnju.

Veliki vuk, nepriajteljski nastrojen, je stajao ispred njih. Režeći i preteći im svojim velikim zubima krenuo je ka njima. Dragan je bio iz tih krajeva i reče im kako on zna kako da se izbori sa njim. Zato uze laso i neverovatnom spretnošću koju do sada nisu videli od njega on uspe da priveže vuka za jedno veliko stablo. Osetili su veliko olakšanje tada, ali vuk nije imao nameru da se preda i počeo je da kida svoje okove. Dragan je brzo napravio improvizovanu baklju i pokušao njom da zaustavi ovu zver koja je izgleda dobijala sve više i više snage kako je bila više napadana. Svima se u tom trenutu činilo da vuk konstantno postaje sve veći.

U trenutku kada su svi postali prestravljeni i činilo se da je samo pitanje vremena kada će se vuk osoboditi i ponovo krenuti na njih, Zoran je golim rukama krenuo na vuka. Čuli su se uzdasi njegovih prijatelja, a zatim muk. Zoran je skočio vuku za gušu i počeo da se bori sa njim. Baš u tom trenutku se i pokidao kanap kojim je vuk bio privezan. Ali iznenađenjima tu nije bio kraj, što su se oni više okretali u snegu, vuk je postajao sve manji i slabiji. U jednom trenutku svima je bilo jasno da su se uloge promenile i da je lovac postao plen. Stvari su se toliko izokrenule da su u jednom trenutku svi prišli i zaustavili Zorana u svojoj borbi sa vukom.

Tada ih je dočekalo još jedno iznenađenje. Vuka na tom mestu više nije bilo, umesto njega na tom mestu se nalazilo jedno malo, pitomo biće iz porodice mačaka koje je počelo da im se umiljava. Naravno, ubrzo nakon toga su našli put i došli do svog odredišta bez ikakvih nedaća, ali sa jednim članom družine više.